Share
У покушају да пронађу нове ствари, државна агенција у Холандији отворила је празне затворе како би примила мигранте који долазе у земљу која тражи азил. Пошто је стопа криминала и број затвореника у Холандији у последњих неколико година постепено смањен, десетине поправних установа су затворене. Када је број миграната почео да расте - и само прошле године у Холандију је стигло више од 50 хиљада људи - Централна агенција за помоћ особа којима је потребна азил (ЦОА) нашла је излаз.
(Укупно 14 фотографија)
Извор: Натионал Геограпхиц
Фоторепортер Мохаммед Мухеисен, двоструко добитник Пулитзерове награде и виши фотограф на Ассоциатед Прессу, провео је протеклих неколико година снимајући мигрантску кризу и крећући људе око континента. "У мојој глави увек има питања: шта је следеће?" Каже он. "Путовање се не завршава када уђу у земљу.".
Ирански мигрант Реда Есхан лежи на столу у дворишту затвора Де Коипел.
Мухеуизен је прошле јесице чуо причу о поновном коришћењу мјеста притвора. "Нисам баш разумела. Мислила сам да се осећају као да су стварно у затвору"..
19-годишња авганистанска избјеглица гледа иза врата своје ћелије у затвору Де Коипел у Хаарлему, Низоземска.
Фотографу је требало пола године да добије дозволу да пуца у затвор. Мухеузен је потом провео 40 дана у посети три различита затвора, упознавање својих становника и фотографисање њиховог свакодневног живота..
Избеглица Иазиди Иассир Хаји у Ираку је био бербер. У ћелији у којој живи са својом супругом Хербие у затвору Де Коипел, обучава се тако што обраћа њене обрве..
"Говоримо о десетинама различитих нација", каже фотограф, "око десетина. Цео свет се окупио под овим кровом"..
Алжирски мигрант Мохамед Бен Салем (лево) и либијски Амин Осхи пуше цигарете у дворишту затвора Де Коипел.
Мигранти који морају да проводе у затвору најмање шест месеци док чекају статус избеглице слободно могу да дођу и иду како воле. Мухеузен каже да неки мигранти имају јака пријатељства са холандским који живе поред њих..
Мигоран који је желео да остане анониман био је у његовој ћелији у бившем затвору. Побегао је из Марока након што је добио претње смрћу, ау Холандији му је дато азил.
Избјеглицама није дозвољено радити, али они практикују холандски језик и науче се возити бицикле - обе ове вјештине су виталне у Холандији. Већини избеглица не узнемирава чињеница да то раде док су у затвору.
Монголски мигрант Нааран Баатар, који има 40 година, игра кошарку на игралишту у затвору Де Коипел.
Према ријечима Мухеисена, када је тражио од избјеглица како се односе на такав смјештај, типичан одговор је био: "Овде имамо склониште, склониште и осећамо се сигурно".
Ирачки избеглица, 65-годишња Фатима Хусеин, чека у аутобусу на капијама затвора Де Коипел. Заједно са другим мигрантима, она путује на разговор са представницима власти Холандије у оквиру поступка азила.
Један Сиријан је рекао Мухеисену да му је живот у затвору дала наду за будућност. "Ако нема затвореника у земљи да оду у затвор, то значи да је ово најсигурнија земља и да желим да живим овде".
Избеглица из Сомалије, 41-годишња Ијаава Мохамед, седи на столици у канцеларији за неудате жене у затвору Де Коипел.
Афганистански избеглица, 23-годишњи Сиратуллах Хаиатуллах, пије чај на вратима своје ћелије, гледајући у двориште затвора Де Коипел.
Сиријски избеглица, 23-годишњак Фади Таххан, пева песму и свира инструмент који се зове уд. У овој фази, избеглицама није дозвољено да раде, тако да проналазе своје начине да проводе вријеме.
65-годишња ирачка избјеглица Фатима Хусеин се моли у ћелију.
23-годишња Авганистанска избјеглица Сиратуллах Хиатуллах ради веш у вешу за затвор.
Афганистанска избјеглица са дјететом гледа кроз прозор у сада затвореном затвору на сјеверозападу Холандије.
Мигрант игра са девојком у близини бившег затвора у Вестлингену.
Legal Technique