Share
Када шведски фотограф Магнус Веннман ставља свог петогодишњег сина на спавање, зна колико је важно осећање сигурности за дијете. Након што је сахранио хиљаде деце која беже од рата у Сирији, сазнао је колико пуно беба плаши у страху.
Од 2001. године цвјетање ИСИС-а и грађанског рата у Сирији присилило је 10,6 милиона људи да напусте своје домове. Многи су се преселили у Европу, други су се населили у избегличким камповима у Турској, Либану и Јордану. Веннман је посјетио ове кампове и снимио фотографије за шведско издање Афтонбладет.
"Била сам погођена од стране деце, јер апсолутно нису криви ни за шта", каже Веннман. У оквиру свог рада на серији "Где дјеца спавају" фотограф је посјетио и Србију, Мађарску и Грчку. "Изгубили су наду. Морамо се потрудити да дијете престане да буде дијете и не забавља се"..
(Укупно 11 фотографија)
Извор: цнн.цом
1. Валаа, петогодишња избјеглица, живи у логору у Либану и плаче сваке ноћи. Она се плаши да оде у кревет, јер је рат у Сирији ишао ноћу. Поподне, њена мајка гради јастуке за девојку да покаже да нису страшни..
2. Деветогодишња Фатима живи у Норбергу, Шведска. Сваке ноћи сања да падне са брода. Након двије године живота у избјегличком кампу у Либану, Фатима и њена породица сједили су на препуштеном броду у Либији. На палуби једне жене рођена је мртво дијете, а он је био бачен. Фатима је све видео. Када је брод давао цурење, подигнута је од стране италијанске обалне страже..
3. Моиад, 5, спава у болници у Аману, Јордан. Она и њена мајка су отишла на тржиште у Сирији када је бомба експлодирала поред њих. Мама је умрла одмах. Моиада са лоптицама у леђима одведен је у Јордан.
4. Бијенала Фара воли фудбал. Њен отац прави јој кугле од импровизованог материјала. Сваке вечери се надао да ће сутра добити своју лопту за своју ћерку..
5. Петогодишњи Абдуллах спава на железничкој станици у Београду, у Србији. У Сирији је видео његову сестру убијен. Дечак има ноћне море сваке ноћи. Абдула има поремећај крви, али његова мајка нема новца за лечење.
6. Деветогодишњи Шираз живи у избегличком кампу у Турској. Када је имала три месеца, лекари су јој дијагнозирали полиомор. Тада је почео рат. Њена мајка, Леила, и даље плаче, памти како је Шираз носила у ћебету преко границе. У ширазовом логору, који не говори, налази се у дрвеној колевци за сат времена.
7. 13-годишњи Мухаммед је у болници у Турској. У Алепу је волео да шета и погледа куће. Сада су његове омиљене куће у рушевинама. Дечак сања да постане архитекта. "Најцуднија ствар у рату је да се навикнете на осећај страха", каже Мохаммед..
8. Шестогодишњи Ахмед спава на тлу у Кхоргошу, Србија. На путу, Ахмед сама носи торбу. "Он је храбар дечак и он само плаче понекад, увече", каже Ахмедов ујак. Он брине о дечаку - Ахмедов отац је убијен у Сирији.
9. Један и по година Амир је већ рођен као избеглица. Мајка верује да је још увек повређен у стомаку. Живе у шатору у Либану, а Амир нема играчке. "Он се пуно смеје", каже мајка дечака.
10. 17-годишњи Абдул Карим спава на улици у Атини, Грчка. Он нема новца - за другог је купио трајектну карту. Понекад узима телефон од некога и зове своју мајку у Сирији, али никад не говори колико су стварно лоше ствари. Он шири ћебе на средини трга и спава у феталном положају. "Сањам о две ствари: поново спавај у кревету и загрли малу сестру".
11. Једногодишњи Махди спава у Хорхосу, Србија. Он и његова породица не могу да се преселе у Мађарску.
Legal Technique