Швајцарска је изградила најдужи тунел на свету

У Швајцарској је изградјено најдуже на свету - 56,97 км - железнички тунел. Изградња је трајала 10 година. Примарни тунел Готтхард из 2017. године омогућиће возовима брзим брзинама да путују између Немачке и Италије без преласка на Алпе.

(Укупно 17 фотографија)

Пост Спонзор: Мегаполис Таки - Такси у ритму Москве! Да платите време или километар, избор је ваш. Фрее феед! Наш телефон: +7 (495) 771-74-74

1) Нови тунел, који се у Швајцарској званично сматра главним пројектом новог века, допустиће возовима да пређу стазу Ст. Готтхард са великом брзином испод планинског подручја. Сада ова рута пролази кроз планине, вози на пролази до надморске висине од 1150 метара. На фотографији: градитељи раде на жицању у тунелу у изградњи на локацији Ерстфелд-Амстег 5. октобра. (РЕУТЕРС / Арнд Виегманн)

2) Нови тунел чине железничку линију Саинт-Готтхард од Зурицха и Лузерна до јужног кантона Тичино и Италију. (РЕУТЕРС / Арнд Виегманн)

3) Швајцарска је пристала на овај нацрт на референдуму 1998. године. Нови тунел, који се у Швајцарској званично сматра главним пројектом новог века, омогућит ће возовима да превазиђу пролаз Ст. Готхард-а са великом брзином под надморским висинама.

4) Министар саобраћаја Швајцарске Моритз Леуенбергер (центар), заједно са градитељима, на свечаној церемонији у фази контрастукције, која се одржала 15. октобра. (РЕУТЕРС / Цхристиан Хартманн)

5) Бивши министар за животну средину, саобраћај, енергију и комуникације Адолф Оги обухвата Моритз Леуенбергер, министар животне средине, саобраћаја, енергетике и комуникација, а поред њих налази се и Рензо Симони, генерални директор Готтхарда Алптрансит. (РЕУТЕРС / Арнд Виегманн)

6) АлпТрансит Готтхард АГ управља пројектом Нове Алпине транспортне линије НЕАТ, цементном концерном Холцим, испоручилац изолационог материјала Сика, грађевински конгломерат Имплениа је учествовао у изградњи. (РЕУТЕРС / Цхристиан Хартманн)

7) Планови за постављање 57-километар дугог "тунела века" развијени су пре четврт века, грађевински радови су настављени десет година. До сада је за ове намјене потрошено више од седам милијарди евра, уопште ће пројекат коштати 15 милијарди евра. (РЕУТЕРС / Цхристиан Хартманн)

8) Огромна Сисси бушилица разбила је последњи метар стене који је поделио два тунела тунела Готтхард у швајцарским Алпама.

9) Рудар са осмијехом гледа повезивање два тунела. Око 2500 рудара из целе Европе и Јужне Африке радило је сат времена да би бушило око 27 милиона тона стена. (АФП ФОТО / СЕБАСТИАН ДЕРУНГС)

10) Тунел Готтхарда приморао је на првом месту јапански Сеикан тунел дужине 53,9 километара, који повезује острва Хоккаидо и Хонсху. Еуротуннел под Англешким каналом, чија је дужина 49,9 километара, сада је трећи. (АФП ФОТО / СЕБАСТИАН ДЕРУНГС)

11) Током рада извучено је 24 милиона тона камена. Таква количина камена била би довољна за изградњу пет пирамида од Цхеопса. (РЕУТЕРС / Арнд Виегманн)

12) У овом колажу слика, видљив је постепен процес рада сисијевог бушења приликом повезивања два тунела у један. (РЕУТЕРС / Арнд Виегманн)

13) Градјевачи прелијевају воду, док шипар удари камен. (РЕУТЕРС / Арнд Виегманн)

14) Старији Швајцик гледа емисију у продавници електронике. Изградња тунела је најдуго очекивани догађај за Швајцарску, што је широко пријављено у локалним медијима: швицарски телевизијски канали емитују уживо док се бушилица пробија последња метра стијена и повезује два дела тунела. (РЕУТЕРС / Мицхаел Бухолзер)

15) За 14 година пенетрације градитељи су пронашли полигон полудрагих камења у планинама, испумпали подземна језера. Укупна количина отпадног камена износила је 13,3 милиона кубних метара. Све је стављено у акцију - вода је била испуњена у рибарским фармама, камени фрагменти су постали грађевински материјали, а полудраги камен пао је у градску колекцију. (РЕУТЕРС / Цхристиан Хартманн)

16) Отац Вигели и Пастор Ние током службе пре почетка свечаног лика. (РЕУТЕРС / Арнд Виегманн)

17) Када се тунел пусти у рад, а његово лансирање је планирано за 2017. путовање дуж трасе Зурицх-Лугано би требало да буде 100 минута, од Зурицха до Милана биће могуће возити за 2 сата и 40 минута, у поређењу са текућим скоро четири сата. Брзина возова у тунелу ће досегнути 250 км / х, а до 300 експресних возова дневно ће моћи ходати по њему. На фотографији: радници се припремају за сипање цемента на сјеверном излазу тунела 5. октобра. (РЕУТЕРС / Арнд Виегманн)