Share
Према УН, данас више од 65 милиона људи има статус присилних миграната. То су људи коме судбина није оставила други избор него да напусти кућу свог оца. Већина њих постала је избјеглица усљед оружаног сукоба или природних катастрофа, али постоје и други разлози, попут екстремног сиромаштва или оштрог погоршања климе..
На захтев Међународне организације за миграције, фоторепортер Мевс Мохаммед посјетио је треће свјетске државе и ухватио услове у којима живе породице миграната.
(Укупно 10 фотографија)
Извор: Дизајн ти веруј
Атаи живи са шест кћерки у избегличком кампу у Маидугурију у североисточној Нигерији. Пре две године, терористи из Боко Харама, једне од најбруталнијих група исламске државе (терористичка организација забрањена у Русији, напала је своје село - Ед.). Убили су њеног супруга Атаи и узели старију кћер у ропство. Сада породица се грди, ако могу да кажем, у кући старих торби.
Исти камп у Маидугурију. Иста прича: стока из "Боко Харама" је срушила село и пробила живот велике породице. Родитељи ових беба умрли, бака се брине о њима..
А ово је Јужни Судан, база Уједињених нација у Малакалу. У 2013. години, Ангело је био присиљен да одведе своју породицу из родног града, када су, због мултилатералног етничког сукоба, реке крви текле улицама. Већ око две године живјели су у шатору у релативном миру док се није појавио национални сукоб са новом силом која је већ била унутар базе. Као резултат тога, трећина логора је пожурила пожар, а сада Ангело спава под камионом.
Дуго времена Сарах је са супругом и шестом дјецом живела у Малакалу. Када су имали прилику да оду у главни град Јужног Судана - Јуба. Лет за избјеглице је организовала локална нафтна компанија, али како би дошли до ње, породица је требала доћи у удаљени град Полоић. Сарах, која је пре много година изгубила ногу у саобраћајној несрећи, не би могла да савлада дугачак пут. Она је убедила своје рођаке да не изгубе прилику да живе нормалним животом, али она сама преживи сама у црквеном склоништу Малакала..
Петар је рођен и одрастао у граду Абиеи, који је сада спорна територија на граници сјеверног и јужног Судана. У 2011. години почеле су борбе и многе куће су се претвориле у рушевине. Становници су евакуисани у Агок, али две године касније, Петар се вратио и населио се у зграду уништену од граната - недалеко од мјеста гдје је метак прекинут живот свог оца.
Мустафина породица је напустила Алеппо чим су прве бомбе падале с неба. Од тада живе без воде, струје и грејања на периферији турског града Санлиурфа, у згради у којој су држали коње. Свака породица се придружи сваку штанду.
У таквим условима, живи Сиријци из Кобанија, који имају бар мало новца. Плаћају 200 долара месечно да изнајмљују ову халу у Санлиурфу.
Камбоџански Румкун са својом кћерком и троје унучића живи у колиби, коју је син саградио близу недовршене пруге. Пре неколико година, породица је одлучила да емигрира на Тајланд, гдје су плате вишеструко веће, али гранични стражари су само пустили свог сина, а жене су биле заглављене на граници Поипет. Новац који пошаље с времена на време је једва довољан. Власти планирају ускоро довршити изградњу пруге и срушити читав сквот.
Тин и Наинг већ осам година чамци у Меконгу и другим ријекама Мијанмар. 2008. године снажан циклон уништио је своју сеоску кућу и фарму. Нема новца за опоравак, супружници зарађују трговањем рибом.
Legal Technique