Сатурн систем Октобар 2011

Цассини, кружи око Сатурна од 2004. године, наставља да истражује гасни гигант и његов сложени систем, који се састоји од хиљада прстенова и неколико десетина сателита. У октобру је направио још једно зближавање са Енцеладом, једним од најинтересантнијих сателита Соларног система. Овај пут је полетео мање од 100 километара преко своје јужне хемисфере. Ово је учињено тако да је Цассини могао користити све "тешке артиљерије" спектрометра за проучавање гејзира у леденим преломима сателита. Па, и општа јавност је добила неке лепе слике овог сателита..

(Укупно 10 фотографија)

Пост Спонзор: Поправка фрижидера: Ако ваш фрижидер или замрзивач одбија да обавља своје дужности или постоје сумњиве промене у раду ове јединице, не повлачите или чекајте за озбиљније штете, обратите се нашем сервисном центру за поправке фрижидера, а чаробњак ће дијагнозирати и утврдити узрок кварови и елиминишу га на професионалном нивоу.

Извор: бигуниверсе.ру

1. Инфрацрвена слика Сатурна у вештачким бојама. Понекад су фотографије свемирских предмета обојене вештачким бојама како би се повећао контраст детаља. Тако је то учињено са овом фотографијом коју је Цассини примио 6. октобра 2011. године. Захваљујући посебном третману, видимо бројне детаље у атмосфери Сатурна. Фото: НАСА / ЈПЛ / Институт за свемирске науке / Мајк Маласка

2. Одмах, четири месеца Сатурна су видљиве на овој слици Цассини. Највећи сателит, Титан, пречника 5150 км је закривљен у густој атмосфери. Диона је донекле подигнута изнад равни прстена; у поређењу са мрачним Титан Дион је светао објекат. Друга два сателита заробљена на овој слици ротирају у равни Сатурнових прстенова. Ово је мала Пандора (десно од прстена) пречника 81 км, а веома мала Пан са пречником од 28 км. Може се наћи у слоту Енке са леве стране на слици. Пан и Пандора су пријатељи. Оне су "пасе" честице Сатурнових прстенова, не дозвољавајући им да иду на бочне стране. Фото: НАСА / ЈПЛ-Цалтецх / Спаце Сциенце Институте

3. Сенке са прстена. Након еквинокса, који је на Сатурну 2009. године, пролеће је започео гасни гигант. Сенке прстенова постају све шире са сваким пролазним мјесецом и крећу даље на југ. Ова слика је снимљена од стране Цассиниовог широкоугаоног камерног апарата 22. августа 2011. године, када је сонда била нешто изнад равни прстена. Истраживање је спроведено у скоро инфрацрвеном светлу (таласна дужина - 939 нм) са удаљености од 405 хиљада километара. Резолуција слике - 21 километар по пикселу. Фото: НАСА / ЈПЛ-Цалтецх / Спаце Сциенце Институте

4. Хиперион. 16. септембра, сонда Цассини летела је поред једне од најчуднијих Сатурнових месеци, Хиперион. Површина овог малог сателита (само 270 км) изгледа као сунђера. Још једна карактеристика Хиперион-а је његова случајна ротација око своје оси. Због тога је тешко унапред предвидјети који део сателита ће се окренути ка Цассини камерама током њиховог наредног састанка. Фото: НАСА / ЈПЛ-Цалтецх / Спаце Сциенце Институте

5. Кассини је 1. октобра 2011. године прошао само 62 километара изнад површине Енцелада и послао серију фотографија овог веома занимљивог сателита на Земљу. Многе сирове фотографије које је снимио Цассини обрађују астрономски ентузијасти, а затим се појављују слободно доступним на Интернету. Ово је једна од ових слика. Фото: НАСА / ЈПЛ-Цалтецх / Спаце Сциенце Институте

6. Током проласка Енцеладуса 1. октобра, Касини је сведочио радозналом фотографијом. Сатурнов мали сателит, Елена, нагнуо се иза Енцелада, који се појавио као танак полумјесец. Прстенови дају овој слици невероватну лакоћу. Морам рећи да "Цассини" често пронађе овакве слике. Сатурн има више од шест десетина сателита, па стога нема ничег изненађујуће у чињеници да се с времена на време крију иза себе. Фото: НАСА / ЈПЛ-Цалтецх / Институт за свемирску науку / Ј.Мајор

7. Титан и Дион за удио Сатурна. Фотографија снимљена 18. октобра 2011. године од стране Цассини свемирског брода. У време пуцњаве, раздаљина до Титана била је 2,58 милиона километара. Светла звезда, која се може видети између Сатурнових прстена, погодила је и објектив фотоапарата. Фото: НАСА / ЈПЛ-Цалтецх / Институт за свемирску науку / Гордан Угарковић

8. Месец Сатурн. Енцелад и Тетис, два релативно велика месеца Сатурна, упознали су камере Цассини 13. септембра 2011. године. Сателитски Тетхис видљиви на дну слике. Чини се да је Тетис у првом плану. Ово је заправо случај: у време пуцњаве, растојање према Тетису износило је 208.000 км, а на Енцеладус - 272.000 км. Тетис је такође двоструко већи од Енцелада, 1062 км против 504. Прстенови Сатурна стварају, као и увек, јединствену атмосферу. Фото: НАСА / ЈПЛ-Цалтецх / Спаце Сциенце Институте

9. Енцеладус. Ова слика приказује јужне делове сателита (35 степени јужне ширине, 45 степени западне географске дужине). Енкелад је један од најголовитијих активних сателита Соларног система. Научници сугеришу постојање океана течне воде испод ледене корице сателита који је пукнут и фрактиран. На овој фотографији, 13. септембра 2011. године, Енцелад се појавио са удаљености од само 42.000 км. Резолуција слике је 250 метара по пикселу. Фото: НАСА / ЈПЛ-Цалтецх / Спаце Сциенце Институте

10. Преко Енцелада. Слика јужног пола Енцеладуса добила је уређај пре скоро годину дана, 30. новембра 2011. године. Али прошлог месеца је направљен и обојен. Апсолутно фантастичан поглед се отвара пред нама: гасни токови осветљени сунцем порасу стотине километара изнад ледене површине. Далеко слично зрацима рефлектора, млаз је резултат криоволавкалне активности на површини Енцеладуса. Ово је вода, права вода, која је под притиском и побегне од пукотина на леденом поклопцу сателита. Посебну захвалност Гордану Угарковичу, који је сликао слику. Фото: НАСА / ЈПЛ-Цалтецх / Институт за свемирску науку / Гордан Угарковић