Share
Израз "Лебенсунвертес Лебен" или "живот недостојан за живот" се сматра једним од најцењенијих у историји човечанства. Овај израз је користила нацистичка Немачка да би идентификовала људе чији животи нису били вриједни и који би требало без одлагања убити. У почетку је ова дефиниција примењива на особе са менталним поремећајима, а потом и на "расно инфериорне", геј људи или једноставно "непријатеље државе" иу земљи и ван ње.
На почетку рата нацисти су поставили циљ масовних погубљења цивила, посебно Јевреја, који су се онда претворили у планове за њихово потпуно уништење. У истоку задобијена одреди смрти "Еинсатзгруппен" у којем је убијено око 1 милиона људи, затим изградња концентрационих логора, где су изгладнелих затвореника и одбијених медицинску негу, и на крају - логорима смрти - владине агенције чији је једини циљ био је систематско истребљивање огроман број људи. Године 1945, када су напредовале савезничке снаге почеле да пронађу те логоре, они су отворили страшне последице ове политике: стотине хиљада гладних и болесних затвореника, закључан у просторијама са хиљадама разлагање тела, гасне коморе, крематоријум, хиљаде масовних гробница, докумената који описују ужасне медицинске експерименте и још много тога. Тако су нацисти истребли више од 10 милиона људи, укључујући 6 милиона Јевреја.
Упозорење: у многим сликама ове колекције фотографија приказана су тела људи који су умрли као последица нацистичке репресије.
Други делови питања Другог светског рата могу се видети. ОВДЕ
(Укупно 45 фотографија)
1. Исцрпљена 18-годишња совјетска девојка гледа у објектив током ослобађања концентрационог логора у Дахау 1945. Први немачки концентрациони логор "Дацхау" отворен је 1933. године. Између 1933. и 1945. године било је више од 200 хиљада затвореника. Према званичним подацима, њих 31591 је умрло од болести, неухрањености или извршено самоубиство. За разлику од Аусцхвитз-а, Дацхау није био логор истребљења, али услови тамо били су тако страшни да су стотине људи умрле сваке недеље. (Ериц Сцхваб / АФП / Гетти Имагес)
2. На овој фотографији, која је снимљена између 1941. и 1943. године и представљена Париском Холокаусту, немачки војник има за циљ украјински Јеврејин током масовног погубљења у Винници. Ова слика се зове "Последњи Јеврејин Виннице". Текст је написан на полеђини фотографије, која је пронађена у албуму који припада њемачком војнику. (АП Пхото / УСХММ / ЛОЦ)
3. Немачки војници саслушавају Јевреје након побуне у варшавском гету 1943. У октобру 1940. Немци су почели да насељавају више од 3 милиона пољских Јевреја у пренатрпаним гајтама. Хиљаде Јевреја умрло је од болести и глади у варшавском гету, чак и пре него што су нацисти започели масовну депортацију из гетоа у логор смрти Треблинка. Устанак у варшавском гету, који је постао први градски немири против нацистичке окупације Европе, одржан је од 19. априла до 16. маја 1943. године и почео је када су немачки војници ушли у гето да депортују своје преживјелих становника. Немачке трупе потискивале су устанак лоше наоружаних Јевреја. (ОФФ / АФП / Гетти Имагес)
4. 1943: Човек одводи тела Јевреја из варшавског гето, где су људи умирали на улици глади. Сваког дана у 4-5 сати, кола су уклонила неколико десетина лешева са улица. Тела мртвих Јевреја спаљена су у дубоким јама. (АФП / Гетти Имагес)
5. Немачки војници пратили су групу Јевреја, међу којима је и дечак, у гаражама у Варшави 19. априла 1943. године. Ова слика је приложена извештају СС Строп Группенфухрера његовом команданту и коришћена је као доказ у суђењима у Нирнбергу 1945. године. (АП Пхото)
6. После устанка, варшавско гето је ликвидирано. Седам од више од 56.000 Јевреја заробљено је погођено, а остало су послате у логоре смрти или концентрационе логоре. На слици: рушевине гета, уништене од стране војника СС. Варашко гето постојало је неколико година, а за то време тамо је погинуло 300 хиљада пољских Јевреја. (АП Пхото)
7. Немац у војној униформи има за циљ јеврејску зену током масовног погубљења у Мизоцхеу, украјинској ССР. У октобру 1942. становници Мизоха су се супротставили украјинским јединицама за подршку и немачким полицајцима који су намеравали да елиминишу становништво гета. Око половине становника било је у стању да побегне и сакрије се током нереда пре него што је коначно уништен устанак. Преживјели Јевреји су пуцали у олују. Фотографија љубазношћу Меморандума о холокаусту у Паризу. (АП Пхото / УСХММ)
8. Депортовали Јевреји у транзитни логор Дранци у близини Париза, Француска, на путу до немачког концентрационог логора 1942. У јулу 1942. године француска полиција је одвезла 13.152 Јевреја (укључујући 4.115 деце) до зимског велодрома Вел д'Хив у југозападном делу Париза. Тада су послати на железнички терминал у Дранци, североисточно од Париза, и депортовани на исток. Само неколико се вратило кући. (АФП / Гетти Имагес)
9. Портрет Анне Франк 1941, који је обезбедио музеј куће Анне Франк у Амстердаму, Холандија. У августу 1944. године Анна, њена породица и други људи који се крију од немачких окупатора, били су заробљени и послати у затвор и логоре. Ана је умрла од тифуса у концентрационом логору Берген-Белсен у доби од 15 година, али након постхумног објављивања њеног дневника, Френк је постао симбол свих Јевреја убијених током Другог свјетског рата. (АП Пхото / Анне Франк Хоусе / Франс Дупонт)
10. Долазак воза са Јеврејима из Карпатовог Руса, који је 1939. ангажовао Мађарска поред Чехословачке, у логор смрти Аусцхвитз 2, познат и као Биркенау, у Пољској, у мају 1939. Године 1980., Лили Јакоб донирао је овај снимак Меморијалу Иад Васхем. (АП Пхото / Иад Васхем Пхото Арцхивес)
11 Фотографије 14-годишњи Чеслав Квок обезбеђен од стране државног музеја Аушвиц-Биркенау, су направљене Вилхелм Брассе, који је радио као фотограф у Аушвицу, нацистички логор смрти, где током Другог светског рата убили репресијом од око 1,5 милиона људи, углавном Јевреја . У децембру 1942. године, пољска католичка Цхеслав из Волке Злојецке упућена је у Аушвиц са својом мајком. Три месеца касније, обојица су умрла. У 2005. години, фотограф (и сужањ) Брассе рекао како фотографишу Чеслав: "Била је тако млада и тако уплашена девојчица није схватио зашто је тамо и нису разумели шта она каже, а онда капо (затворски чувар) узео штап и ударио .. јој у лице. Овај немачки једноставно вентилацијом девојци своју злобу. Суцх а беаутифул, младу и невину створење. Она је плакала, али није ништа могао. Пре него што се слика, девојка обрисала сузе и крв из његовог Сплит Лип. iskreno, осећао сам као да су ме тукли али се нису могли мешати "То би било фатално за мене." (АП Пхото / Аусцхвитз Мусеум)
12. Жртва нацистичких медицинских експеримената проведених у граду Равенсбруцк, Немачка, новембра 1943. На руци жртве је дубоко опекотина од фосфора. Ова опекотина је резултат медицинског експеримента који су спровели лекари. Током експеримента, мешавина фосфора и гуме примењена је на експерименталну кожу, која је затим запаљена. Након 20 секунди, пламен је угашен водом. Након три дана, опекот је третиран течним ехинацином. Две недеље касније, рана је зацелила. Ова фотографија коју је затворски доктор донео је као доказ на суђењу лекарима у Нирнбергу. (Меморијални музеј САД холокауста, НАРА)
13. Јеврејски затвореници у логору Буцхенвалд након ослобађања логора 1945. (АФП / Гетти Имагес)
14. Амерички војници тихо прегледају вагоне мртвима на пругу у концентрационом логору Дахау у Немачкој, 3. маја 1945. године. (АП Пхото)
15. Осиромашени Француз се налази међу телима погинулих у радном логору Миттелбау-Дора у Нордхаусен-у, у Немачкој, априла 1945. године. (Америчка војска / ЛОЦ)
16. Тијела мртвих леже на зиду крематоријума у немачком концентрационом логору "Дацхау" у Немачкој. Тела су пронашли војници 7. војске САД-а, који су 14. маја 1945. ушли у логор. (АП Пхото)
17. Амерички војник инспектира хиљаде златних венчаних прстана које су нацисти одузели од Јевреја и скривени у рудницима соли Хеилбронн, Њемачка, 3. маја 1945. године. (АФП / НАРА)
18. Амерички војници прегледају тела мртвих у крематоријумској пећи, април 1945. Ова фотографија је снимљена у једном од немачких концентрационих логора током његовог пуштања од стране америчке војске. (Америчка војска / ЛОЦ)
19. гомила пепела и костију у концентрационом логору Буцхенвалд близу Вајмар, Немачка, 25. априла 1945. године. (АП Пхото / УС Арми Сигнал Цорпс)
20. Затвореници поздрављају америчке војнике близу електричне ограде у концентрационом логору "Дацхау", у Немачкој. Неки затвореници су обучени плавом и белом пругастом затворском одећом. Затвореници су тајно направили заставе свих земаља, чули су приступ 42. пешадијске дивизије "Раинбов" у логору "Дацхау" и украшавали их касарнама. (АП Пхото)
21. Генерал Двигхт Д. Еисенховер и други амерички официри у концентрационом логору Ордруф убрзо након његовог пуштања у април 1945. Када је америчка војска почела да приступа логору, стражари су пуцали у преостале заробљенике. (Амерички војни сигнални корпус / НАРА)
22. Уморан затвореник, који је већ био премашен да би се усудио, постао је жртва невероватне окрутности у концентрационом логору у Нордхаусену, у Немачкој, 18. априла 1945. године. (АП Пхото)
23. Смртни марш заробљеника из логора "Дацхау" на улици Ноердлицхе Муенцхнер у Грунвалду, Њемачка, 29. априла 1945. Када су савезничке снаге покренуле офанзиву, хиљаде затвореника преселило се из удаљених логора у унутрашњост Немачке. Хиљаде затвореника је умрло на путу: свако ко није могао да стане на пут је пуцао на лице места. Ова слика обухвата Дмитрија Горкија (четврто са десне стране), рођеног 19. августа 1920. године у Благословском, у СССР, у сељачкој породици. Током Другог светског рата, Дмитриј је провео 22 месеца у логору Дахау. Разлог за његов закључак остаје непознат. Слика је пружио Меморијални музеј Холокауста, који се налази у Сједињеним Државама. (АП Пхото / УСХММ, захваљујући КЗ Геденкстаетте Дацхау)
24. Амерички војници пролазе поред редова лешева који леже на тлу иза касарне у нацистичком концентрационом логору у Нордхаусену, Немачка, 17. априла 1945. године. Камп се налази 112 км западно од Леипзига. Када је логор ослобођен, амерички војници пронашли су више од 3.000 лешева и малу групу преживјелих. (АП Пхото / УС Арми Сигнал Цорпс)
25. Мртав затвореник лежи близу кочије у близини концентрационог логора Дахау, маја 1945. (Ериц Сцхваб / АФП / Гетти Имагес)
26. Ослободилаца 3. армије, на командовању генерал-потпуковника Георгеа С. Патона, на територији концентрационог логора Буцхенвалд близу Веимара, у Немачкој, 11. априла 1945. године. (АП Пхото / У.С. Арми)
27. На путу до аустријске границе, војници 12. оклопне дивизије, под командом генерала Пача, били су сведоци злочина почињених у логору за ратне заробљенике у Швабмунну, југозападно од Минхена. У логору је било више од 4 хиљаде Јевреја различитих националности. Затвореници су спаљени живи стражари, који су запалили касарну док су спавали и пуцали на све који су покушали да побегну. На фотографији су приказана тела неких Јевреја који су пронашли војници 7. армије САД у Сцхвабмунцхену, 1. маја 1945. године. (АП Пхото / Јим Прингле)
28. Тијела преминулих заробљеника леже на огради од ограде на језгри у Леипзиг-Текле, концентрационом логору у Бухенвалду, недалеко од Веимара, у Немачкој. (Нара)
29. По налогу америчке војске немачки војници носили су тела жртава нацистичке репресије из концентрационог логора Ламбацх у Аустрији и сахранили их 6. маја 1945. године. Првобитно је логор био 18 хиљада затвореника. У свакој касарни кампови су населили 1600 људи. У зградама није било кревета нити санитарних услова, а од 40 до 50 затвореника је свакодневно умрло. (АП Пхото)
30. Човек седи близу изгубљеног тела у логору "Тхецла" код Леипзига, 18. априла 1945. године. 18. априла запослени у фабрици Текла били су закључани у једној од зграда и спаљени живи. Ватра је убила око 300 људи. Они који су успели да побегну погинуо је ограђеном оградом или су их убили припадници Хитлеровог покрета младих (Ериц Сцхваб / АФП / Гетти Имагес)
31. Изгарана тела политичких затвореника лежала су на улазу у шупу у Гарделегену, у Немачкој, 16. априла 1945. године. Умрли су у рукама СС, који су запалили шталу. Затвореници су покушали да побегну, али су их заузели нацистички метак. Само 12 од 1.100 затвореника успело је побјећи. (АП Пхото / УС Арми Сигнал Цорпс)
32. Останак људи пронађени од стране војника 3. оклопне дивизије 1. америчке војске у немачком концентрационом логору у Нордхаусену, 25. априла 1945. године. (АП Пхото)
33. Када су 1945. амерички војници ослободили затворенике немачког концентрационог логора "Дацхау", убили су многе СС мушкарце и бацали своја тела у чамац око кампа. (АП Пхото)
34. Потпуковник Ед Саилер из Лоуисвила, Кентаки, налази се међу телима жртава холокауста и апелује на 200 немачких цивила у концентрациони логор Ландсберг, 15. маја 1945. године. (АП Пхото)
35. Исцрпљени затвореници позирају за фотографије у концентрационом логору у Ебенсее, у Аустрији, 7. маја 1945. године. У овом кампу, Немци су спроводили "научне" експерименте. (НАРА / Невсмакерс)
36. Совјетски затвореник ослобођен од стране војника 3. оклопне дивизије Прве америчке војске сазнаје бившег стражара који је брутално претукао затворенике у концентрациони логор Буцхенвалд у Тирингији, Њемачка, 14. априла 1945. године. (АП Пхото)
37. Тело мртвих лежи на територији концентрационог логора Берген-Белсен, ослобођеног од стране британских војника 15. априла 1945. године. Британска војска пронашла је тела од 60 хиљада мушкараца, жена и деце која су умрла од глади и болести. (АФП / Гетти Имагес)
38. Мушкарци СС су убацили мртва тијела у камион у концентрационом логору Берген-Белсен у Белсену, у Немачкој, 17. априла 1945. године, у камион. У позадини су британски војници са оружјем. (АП Пхото / Бритисх Оффициал Пхото)
39. Станари немачког града Лудвигслуста прегледају оближњи концентрациони логор, 6. маја 1945. године. У јамама у дворишту пронађени су тела жртава нацистичке репресије. У једној јами било је 300 тела. (Нара)
40. Британски војници у логору Берген-Белсен у Белсену у Немачкој након ослобађања логора 20. априла 1945. пронашли су гомилу талога. Око 60 хиљада цивила погинуло је, углавном, од тифуса, тифуса и дисентера, упркос напорима доктора. (АП Пхото)
41. Јосеф Крамер, командант концентрационог логора Берген-Белсен, сједио је у ланцима након хапшења у Белсену 28. априла 1945. године. Крамер, зван "Белзенска звер", изведен је након суђења у децембру 1945. године. (АП Пхото)
42. Жене СС истоварују тела жртава у концентрационом логору у Белсену, Немачка, 28. априла 1945. године. На стотине затвореника умрло је од глади и болести. Британски војници са пушкама (у позадини) стоје на гомили земље, која ће бити попуњена масовном гробом. (АП Пхото / Бритисх оффициал пхото)
43. СС војник стоји међу стотинама лешева у масовној гробници за жртве концентрационих логора у Белсену у Немачкој, априла 1945. године. (АП Пхото)
44. Тела људи која су умрла у концентрационом логору Берген-Белсен, 30. априла 1945. Само у овом кампу умрло је око 100 хиљада људи. (АП Пхото)
45. Немачка жена затвара очи својим руком свом сину, прође ексхумирана тијела близу Суттропа, у Немачкој. Тела су припадала 57 совјетским грађанима који су били убијени од СС и сахрањени у масовној гробници недуго пре доласка америчке војске. (У.С. Меморијални музеј Холокауста, Сигнални корпус У.С. војске)
Legal Technique