Share
26. април - Дан споменика за оне који су убијени у радијационим несрећама и несрећама. Ове године обележава 32 године од катастрофе у Чернобилу - највеће у историји нуклеарне енергије у свету. Цела генерација је порасла што није нашла ову страшну трагедију, али се данас традиционално сјећам о Чернобилу. На крају крајева, само сећајући се грешака из прошлости, надамо се да их у будућности не понављамо..
Године 1986. експлозија је грмљавала у реактору бр. 4 у Чернобилу, а неколико стотина радника и ватрогасаца покушало је угасити пожар који је спалио 10 дана. Свет је окружио облак зрачења. Затим је умрло око 50 запослених станице, а стотине спасилаца повређених. Још увијек је тешко одредити размеру катастрофе и њен утицај на људско здравље - само од рака који је настао као резултат примљене дозе зрачења, између 4 и 200 хиљада људи је умрло. Припиат и околна подручја већ неколико векова неће бити сигурни за људско становање..
Пост Спонзор: Мат. Багуета на велико у Москви и опрема за радионице уоквиривања.
1. Овај снимак чернобилске нуклеарне електране у Чернобилу (Украјина), 1986, узет из ваздуха, показује штету коју је изазвала експлозија и пожар реактора бр. 4 26. априла 1986. године. Као резултат експлозије и ватре која је уследила, у атмосферу је пуштена огромна количина радиоактивних материја. Десет година након највеће свјетске нуклеарне катастрофе, електрана је наставила да ради због акутног несташице електричне енергије у Украјини. Коначни прекид електране постао је тек 2000. године. (АП Пхото / Володимир Репик) 
2. 11. октобра 1991. године, уз смањење брзине турбогенератора бр. 4 другог агрегата за његово накнадно затварање и поправку СПП-44 сепаратор-парног прегревача, дошло је до несреће и пожара. Ова фотографија, снимљена током посете новинара у станици 13. октобра 1991. године, показује део срушеног крова чернобилске нуклеарне електране, уништене ватром. (АП Пхото / Ефрм Луцаски) 
3. Поглед аеродрома на НЕ Чернобилу, након највеће нуклеарне катастрофе у историји човечанства. Слика је снимљена три дана након експлозије у нуклеарној електрани 1986. године. Испред димњака је уништен 4. реактор. (АП Пхото) 
4. Фотографија из фебруарског издања часописа "Совјетски живот": главна сала 1. силе нуклеарне електране Чернобила 29. априла 1986. године у Чернобилу (Украјина). Совјетски Савез је признао да се у електрани појавила несрећа, али није пружила додатне информације. (АП Пхото) 
5. Шведски фармер чисти контаминирану сламу кроз зрачење неколико мјесеци након експлозије у нуклеарној електрани Чернобил у јуну 1986. године. (СТФ / АФП / Гетти Имагес) 
6. Совјетски медицински радник испитује непознато дијете које је евакуирано из зоне нуклеарне катастрофе на државну фарму Копелово у близини Кијева 11. маја 1986. године. Слика је снимљена током путовања организованог од стране совјетских власти како би показали како се баве несрећом. (АП Пхото / Борис Иурцхенко) 
7. Председник Президијума Врховног совјета СССР-а Михаил Горбачов (у средини) и његов супружник Раиса Горбачов током разговора са руководством нуклеарне електране 23. фебруара 1989. године. Ово је била прва посјета совјетског вође станици након несреће која се десила у априлу 1986. године. (АФП ПХОТО / ТАСС) 
8. Кијевци стоје у реду за празне просторе пре него што провере контаминацију радијације након несреће у нуклеарној електрани Чернобил, у Кијеву 9. маја 1986. године. (АП Пхото / Борис Иурцхенко) 
9. Дечак прочита најаву на затвореној капији игралишта у Визбадену 5. маја 1986. године, која каже: "Ово игралиште је привремено затворено". Недељу дана након експлозије нуклеарног реактора у Чернобилу 26. априла 1986. године Општинско веће у Визбадену затворило је све игралишта након откривања нивоа радиоактивности од 124 до 280 бекерела. (АП Пхото / Франк Румпенхорст) 
10. Један од инжењера који је радио у нуклеарној електрани Чернобил поднио је лекарски преглед у санаторију Леснаиа полиана 15. маја 1986, неколико недеља након експлозије. (СТФ / АФП / Гетти Имагес) 
11. Активисти организације за заштиту животне средине означавају жељезничке аутомобиле, у којима је сува сурутка контаминирана зрачењем. Фотографија снимљена у Бремену, на северу Немачке 6. фебруара 1987. Серум, који је испоручен у Бремен за даље транспортовање у Египат, произведен је након несреће у нуклеарној електрани Чернобила и био је изложен контаминацији радиоактивним падом. (АП Пхото / Петер Меиер) 
12. Радник кланице означава примерност на труповима крајева у Франкфурту на Мајни, западној Немачкој, 12. маја 1986. године. Према одлуци министра за социјална питања Савезне земље Хесен, након експлозије у нуклеарној електрани Чернобил, све месо је подвргнуто мониторингу зрачења. (АП Пхото / Курт Струмпф / СТФ) 
13. Архивска фотографија од 14. априла 1998. године. Радници нуклеарне електране Чернобил пролазе поред контролне табле уништене 4. снаге станице. 26. априла 2006. Украјина прославила је 20. годишњицу несреће у нуклеарној електрани Чернобила, која је додирнула судбину милиона људи, захтевала астрономске трошкове из међународних фондова и постала злонамерни симбол опасности од атомске енергије. (АФП ФОТО / ГЕНИЈА САВИЛОВ) 
14. На фотографији снимљеној 14. априла 1998. године можете видети контролни панел четврте јединице за снабдевање нуклеарне електране Чернобила. (АФП ФОТО / ГЕНИЈА САВИЛОВ) 
15. Радници који су учествовали у изградњи цементног саркофага, затварајући реактор у Чернобилу, у незаборавном фотографу 1986. године у близини недовршене градилишта. Према подацима Чернобилске уније Украјине, хиљаде људи који су учествовали у последицама катастрофе у Чернобилу умрли су од ефеката контаминације радијације, коју су патили током рада. (АП Пхото / Володимир Репик) 
16. Високонапонски торњеви у близини нуклеарне електране Чернобиле 20. јуна 2000. године у Чернобилу. (АП Пхото / Ефрем Лукатски) 
17. Дежурни оператер нуклеарног реактора бележи контролне индикације на месту јединог оперативног реактора бр. 3, у уторак, 20. јуна 2000. године. Андреи Шауман је љутито покукао у смеру прекидача сакривеног под запечаћеним металним поклопцем на контролној плочи реактора у Чернобилу - нуклеарној електрани, чија је име постала синоним за нуклеарну катастрофу. "Ово је прекидач који се може искористити за искључење реактора. За $ 2,000, дозволићу било коме да притисне ово дугме када дође време", рекао је Сцхауман, иницирани главни инжењер. Када је ово време дошло 15. децембра 2000. године, активисти за заштиту животне средине, владе и обични људи широм свијета смирили су се. Међутим, за 5.800 радника у Чернобилу, ово је био дан жалости. (АП Пхото / Ефрем Лукатски)18. 17-годишња Оксана Гаибон (десна) и 15-годишња Алла Козимерка, која су претрпјела последицу катастрофе у Чернобилу 1986, третирају се инфрацрвеним зрацима у дечијој болници "Тарара" у главном граду Кубе. Оксана и Алла, попут стотина других руских и украјинских адолесцената који су добили дозу зрацења, на Куби су третирани бесплатно као део хуманитарног пројекта. (АДАЛБЕРТО РОКУЕ / АФП)
19. Фотографија од 18. априла 2006. године. Дете током лечења у Центру за педијатријску онкологију и хематологију, која је изграђена у Минску након несреће у нуклеарној електрани Чернобила. Уочи двадесетогодишњице катастрофе у Чернобилу, представници Црвеног крста известили су да се суочавају са недостатком средстава за даљу помоћ жртвама чернобилске несреће. (ВИКТОР ДРАЦХЕВ / АФП / Гетти Имагес) 
20. Поглед на град Припјат и четврти реактор у Чернобилу 15. децембра 2000. на дан потпуног заустављања нуклеарне електране Чернобил. (Пхото би Иури Козирев / Невсмакерс) 
21. Тормозни точак и карусел у пустињском забавном парку пријетног града Припиата поред чернобилске нуклеарне електране 26. маја 2003. године. Становништво Припиата, које је 1986. године било 45.000 људи, потпуно је евакуисано током прва три дана након експлозије 4. реактора бр. 4. Експлозија у нуклеарној електрани Чернобила грмљавала је у 01:23 сати 26. априла 1986. године. Добијени радиоактивни облак проузроковао је оштећење већине територије Европе. Према разним процјенама, од 15 до 30 хиљада људи касније је умрло због зрачења. Преко 2,5 милиона људи у Украјини пате од болести стечених као резултат радијације, а око 80,000 њих добија бенефиције. (АФП ФОТО / СЕРГЕИ СУПИНСКИ) 
22. На фотографији од 26. маја 2003. године: напуштени забавни парк у граду Припиат, који се налази у близини нуклеарне електране Чернобила. (АФП ФОТО / СЕРГЕИ СУПИНСКИ) 
23. На фотографији од 26. маја 2003.године: гасне маске на поду учионице у школи у граду Гхост Припиат, који се налази у близини нуклеарне електране Чернобила. (АФП ФОТО / СЕРГЕИ СУПИНСКИ) 
24. На фотографији од 26. маја 2003. године: ТВ случај у просторији једног од хотела у граду Припиат, који се налази у близини нуклеарне електране Чернобил. (АФП ФОТО / СЕРГЕИ СУПИНСКИ) 
25. Поглед на духовни град Припиат поред чернобилске нуклеарне електране. (АФП ФОТО / СЕРГЕИ СУПИНСКИ) 
26. Фотографија дана 25. јануара 2006. године: напуштена учионица у једној школи напуштеног града Припиата, у близини Чернобила, Украјина. Припиат и околна подручја већ неколико векова неће бити сигурни за људско становање. Научници процењују да ће трајати око 900 година да се у потпуности распадне најопаснији радиоактивни елементи. (Фото: Даниел Берехулак / Гетти Имагес) 
27. Уџбеници и свеске на поду школе у пријетном граду Припиат 25. јануара 2006. године. (Фото: Даниел Берехулак / Гетти Имагес) 
28. Играчке и гасне маске у прашини у бившој основној школи напуштеног града Припиата 25. јануара 2006. године. (Даниел Берехулак / Гетти Имагес) 
29. На фотографији дана 25. јануара 2006. године: напуштена спортска дворана једне од школа напуштеног града Припиата. (Фото: Даниел Берехулак / Гетти Имагес) 
30. Шта остаје у школској гимназији у напуштеном граду Припиат. 25. јануара 2006. (Даниел Берехулак / Гетти Имагес) 
31. Становник белоруског села Новоселка, који се налази изнад 30 километара зоне за искључење око нуклеарне електране Чернобила, на слици од 7. априла 2006. године. (АФП ПХОТО / ВИКТОР ДРАЦХЕВ) 
32. Жена са прасади у напуштеном белоруском селу Тулговицхи, 370 км југоисточно од Минске, 7. априла 2006. године. Ово село се налази у зони од 30 км око чернобилске електране. (АФП ПХОТО / ВИКТОР ДРАЦХЕВ) 
33. Дана 6. априла 2006. године радник Белоруске радијационо-еколошке резерве мери степен зрачења у белоруском селу Вороттс, који се налази у зони од 30 км око електране Чернобила. (ВИКТОР ДРАЦХЕВ / АФП / Гетти Имагес) 
34. Становништво села Илинтси у затвореном простору око нуклеарне електране Чернобила, око 100 км од Кијева, пролазе спаситељи из Министарства ватиканата Украјине, који су вежбали прије концерта 5. априла 2006. године. Спаситељи су организовали концерт аматерских наступа за 20. годишњицу чернобилске катастрофе за више од триста људи (углавном старијих људи) који су се вратили у илегалан боравак у селима која су лоцирана у зони искључења око електране Чернобила. (СЕРГЕИ СУПИНСКИ / АФП / Гетти Имагес) 
35. Дана 7. априла 2006. године, преостали становници напуштеног белоруског села Тулговицхи, који се налази на 30 километара забрањеном подручју око нуклеарне електране Чернобила, прослављају православну празничну обиљежје Девице Марије. У несрећи је живело око 2.000 људи у селу, а сада их има само осам. (АФП ПХОТО / ВИКТОР ДРАЦХЕВ) 
36. Запослени у НЕ НЕ мерује ниво радијације помоћу система за надзор стационарног зрачења на излазу из зграде електране након радног дана 12. априла 2006. године. (АФП ФОТО / ГЕНИЈА САВИЛОВ) 
37. Грађевински тим у маскама и специјалним заштитним одјевима 12. априла 2006. године током рада на јачању саркофага који покрива уништен 4-реактор нуклеарне електране Чернобила. (АФП ФОТО / ГЕНИЈА САВИЛОВ) 
38. Радници су 12. априла 2006. рушили радиоактивну прашину испред саркофага који покрива оштећен 4. реактор нуклеарне електране Чернобила. Због високог нивоа зрачења, тимови раде само неколико минута. (ГЕНИЈА САВИЛОВ / АФП / Гетти Имагес)
Legal Technique