Године 1985. супруга Левона Аракелиана замолила је свог мужа да ископа јарку кромпира. Левон није одбио, али посао је повукао 23 године, а уместо јаме за поврће, испостављен је потпуни подземни храм.
Извор: Радио Слободна Европа
44-годишњи Левон почео је копати рупу испод куће у свом родном селу Арин, тако да је његова супруга могла да складишти кромпир. Током времена, јама је расла и одлучио је да тамо организује вински подрум. Али убрзо је Левон сањао о подземном храму - а нови план је постао очигледан..
23 године је створио сопствени подземни свет користећи само длету и чекић. У почетку, процес је био веома спор - Левон је пролазио кроз слој црног базалт, могао је да помера само 7 центиметара дневно. Тако је прошло 10 година, али тада је почео туф, а посао је завршен.
Вулкански камен конзистенције уља је олакшао живот Левону. Процес је прошао тако добро да је одлучио експериментисати са декором и различитим обрасцима..
Свакодневно је радио 18 сати, исећи читаву собу, ходнике и степенице до дубине од 20 метара. Најниже собе у храму налазе се на дубини од 21 метра - ово је висина 7-ката зграде..
Левон је имао пуно времена, али мало новца, и стога су многи његови храмови одрађени од импровизованих средстава..
Левон је умро 2008. године са 67 година, остављајући подземни храм његовој супрузи Този. Ово је незавршени посао, планирао је да јој посвети још 30 година живота.
Сада Тоша управља местом која је већ постала музеј. Као доказни предмет, постоје алати њеног мужа и канте са којом је Левон узео непотребне камење. Сами камени (око 450 камиона) добили су локално грађевинско предузеће и користили су се у различитим грађевинским пројектима..
Тосиа признаје да се често свађала са Левоном због ове пећине. Али истовремено жена воли да се сећа да јој је супруг имао одличан смисао за хумор..
"Уништио је своје здравље због ове рупе.".Тош је мало тужна када се спусти у подземни свет, ископан од свог покојног мужа, али ипак јој је захвалан.
"Поносан сам што је оставио мене и наше унуке, ово је поклон".