Share
Судан је земља у којој сукоби не заустављају. Од почетка грађанског рата још 1983. године, стално непријатељство постаје норма овде. Континуирана ватрица у провинцији Дарфур, у суседним Чадом и Еритреји коштала је стотине хиљада људских живота и учинила живот неподношљивим за милионе. Судан је у хуманитарној ванредној ситуацији од 2003. године. Разлози за "доброг живота" овде су многи: суше, дезертификације и пренасељености, етничке тензије (сукоби етничких Арапа против етничких Африканаца), верских сукоба (муслимана северно против хришћанског југа), политички сукоби (шеријатског права против ауторитарне власти), сукоби на граници , конфликт међународних интереса (кинески економски интереси против америчких интереса). Поред тога, недавно су у Судану откривене резерве нафте процењене на пола милијарде долара. Очигледно, свет ће ускоро доћи у ову земљу.
Ауторитарна влада Судана подржава арапске милитанте (познате под именом Јањавеедс), користећи их за сузбијање племенских спорова и затварајући своје бруталне тактике. Суданска влада је тренутно присиљена да се бори против десетина наоружаних побуњеничких група, од којих неки настављају нападе на главни град, Картум. Уједињене нације су 2005. године изјавиле да ситуација у Судану није геноцид, јер, упркос чињеници да је било бројних случајева убистава и насиља у земљи, "немогуће их је квалификовати као геноцид". Тренутно, око 10.000 представника снага УН-а налази се широм региона са мисијом за заштиту цивила и спровођењем хуманитарних операција..
Често новинари покушавају да објасне узроке сукоба, открију које групе стоје иза свега овога, тумаче узроке и ефекте политичких и војних одлука. Али иза свега овога, лица обичних људи који "кухају" у овом војном котилу често се занемарују. Избеглице које су изгубиле своје домове, антагонисте у бројним сукобима, људи који су успјели преживјети у борбама, вођама и следбеници. Ево неких становника суданских регија Дарфур и Абеи, који су данас присиљени да буду веома далеко од куће.
Картоула, 14, избеглица из покрајине Дарфур, смештена у западном Судану, у дистрибутивном центру за месечну храну. Камп у Јабалу код државе Беида у источном Чаду, 5. јуна 2008. (РЕУТЕРС / Финбарр О'Реилли)
Ниакум Бакони Цхан, 50-годишњакиња покрајине Абеи. Два дана морала је да се сакрије испод кревета током борби између суданских оружаних снага и војске побуњеника са југа, која је прошле седмице бјеснила у свом селу. Успела је да побегне, њен син је носио на рамена до оближњег насеља Агок, гдје је морао купити столицу за мајку. У међувремену, у свом родном селу, пљачкали су пљачкари. Абеи се налази на граници сјеверних и јужних региона земље, који су непријатељски једни другима због нафтних ресурса и пашњака. (АП Пхото / Сарах Ел Дееб)
Аериал виев оф тхе фире ин а сеттлемент оф провинце Абиеи, Судан, Фридаи, Маи 23, 2008. Већина насеља је спаљена и опљачкана је од стране мараудера. Пре тога, било је много дана борби. Град, конфликт у којем се догодио између сјевера и југа Судана због нафтних ресурса и пашњака који се налазе овдје, био је потпуно разорен прошле недеље током много дана борби између суданских оружаних снага и војске бивших јужних побуњеника. (АП Пхото / Сарах Ел Дееб)
Општи поглед на рушевине запаљеног града Абаи у јужном Судану, који је, према званичном саопштењу, пуштен у снаге УН 22. маја 2008. године. Према представницима војске, током сурових битака са јужним снагама убијено је 21 војника суданске војске. (РЕУТЕРС / УНМИС / Хандоут)
Људи који су били присиљени да напусте Абај чекају на дистрибуцију хране која је дистрибуирана као део Светског програма хране у Агоку, у јужном Судану. Фотографија љубазношћу Мисије Уједињених нација у Судану. Снимљен 3. јуна 2008. (РЕУТЕРС / Тим МцКулка / УНМИС / Хандоут)
Војник Судана Народноослободилачке војске (СПЛА) стоји на стражи у бази УН у Абее, 16. маја 2008. године, након два дана борби у јужном нафтном региону између СПЛА и команданата северне Суданске оружане снаге коначно разговарао (Ројтерс / Дејвид Луис)
18. октобар 2007. Фотографија коју су водили представници Мисије Афричке уније у Судану (АМИС). Акција за правду и једнакост (ЈЕМ), прати генерала Мартин Лутхер Агваи (трећи са леве стране), командант Мисије Афричке уније у Судану (АМИС), док је ходао са Халил Ибрахим (2. лево) и други командант на граници Судан-Чад на сјеверозападу Дарфур. Покрети побуњеника изјавили су да су 10. маја 2008. били веома близу главном граду државе, Картум, након чега су се сукобили с војском на реци Нил на северу, а влада наметнула полицијски сат у главном граду. Национални конгрес земље изјавио је да су побуњенички напади у Дарфуру пропали и званично оптужио нападаче суседног Чада. (СТУАРТ ПРИЦЕ / АФП / Гетти Имагес)
Халил Ибрахим, вођа Покрета за правду и једнакост (ЈЕМ) са својим вођама током састанка 18. априла 2008. године са изасланицима Уједињених нација и Афричке уније у западном делу Судана у Дарфуру. Ибрахим је на листи 20 побуњеничких лидера чији је захтјев за хапшење, како је извијестила новинска агенција СУНА 10. јуна 2008. године, судска влада послала Интерполу. Разлог је био њихово наводно учешће у нападу без преседана на главну земљу у Картуму у мају 2008. године. (СТУАРТ ПРИЦЕ / АФП / Гетти Имагес)
Фотографија љубазношћу компаније Албани Ассоциатес. Милитиамен из Покрета за правду и једнакост (ЈЕМ) о оклопном особљу након састанка лидера ЈЕМ-а Калил Ибрахима са изасланицима Уједињених нација и Афричке уније у Дарфуру. Место сусрета није пријављено, али се налазило у западном делу Судана, у Дарфуру. 18. априла 2008. (СТУАРТ ПРИЦЕ / АФП / Гетти Имагес)
Арапска девојка чека другу топлину са другим женама под крошњом траве у селу Таиба. Етнички Арапи, присиљени да побегну због племенских сукоба и генералне нестабилности у региону, сада су у склоништима 40 км северно од града Гос Беида, у источном Чаду. 9. јуна 2008. Село не добија подршку од агенција за помоћ. Као резултат сукоба у Дарфуру, која је заробила регионе на обе стране границе између Чада и Судана, око 250.000 судански избеглице су приморани да остану у бројним логорима у источном Чаду и 180.000 Цхадианс - били су присиљени да напусте своје домове, према званичницима УН . (РЕУТЕРС / Финбарр О'Реилли)
Мали судански избеглица стоји на вратима свог привременог склоништа у Јуби, јужном Судану 16. априла 2008. Његова породица, као и многе друге избеглице, враћа се из Уганде, Републике Централне Африке, Конга и других земаља. Десетине хиљада људи приморано је напустити своје домове у Абиеију након оружаног сукоба између војске сјеверног Судана и јужних побуњеника. "Информисани смо о десетинама хиљада људи који се крећу у малим групама дуж шуме на истоку, југу и западу", наводи се у извјештају УН-а. (ТОНИ КАРУМБА / АФП / Гетти Имагес)
Дечак игра са штапом и поклопца од посуде у Гассире, логор за избеглице који су побегли из борбе у близини града Гос Беида у источној Чад, у близини суданске границе, 7. јуна 2008. Као резултат сукоба у Дарфуру, који је заробљен регионе на обе стране границе између Чада и Судана, око 250.000 суданских избеглица присиљено је да остану у бројним логорима у источном Чаду, а 180.000 становника Чада такође је било присиљено да напусте своје домове, кажу званичници УН. (РЕУТЕРС / Финбарр О'Реилли)
Избеглице из Дарфур у западном Судану гледали долазак делегације Савета безбедности УН-а у логору Јабал близини града Гос Беида у источној Чад, 6. јуна 2008. године избеглице из Дарфур у Судану, Чаду и становника у петак затражила од представника Савета безбедности УН-а да обезбеди њихову заштиту, тако да могу да се врате у своје домове. (РЕУТЕРС / Финбарр О'Реилли)
Степхен Морган, ирски војни командант, држи цивиле у ували, док инжењери ЕУ-а за мировне снаге Европске уније (ЕУФОР) копају рупу да неутралишу ракетну гранату пронађену на страни пута близу Гос Беида у источном Чаду. 8. јуна 2008. ЕУФОР је у Чаду послао око 3.000 војника како би обезбедио безбедност у подручјима близу границе Судана, где је, због сукоба у Дарфуру, око 400.000 становника Чада и Судана морало да напусти своје домове. Према представницима ЕУФОР-а, прошлог мјесеца, око 80 неексплодираних граната одбацио је мировни контингент у близини Гос Беида. (РЕУТЕРС / Финбарр О'Реилли)
Арапска жена из номадског племена у реду код доктора у клиници организацији добротворне "Лекари без граница" у Керфи, где су хиљаде су расељене Цхадианс, 10. јуна 2008. Као резултат сукоба у Дарфуру, који је заробљен регионе на обе стране границе између Чада и Судана, око 250.000 суданских избеглица било је присиљено да остану у бројним логорима у источном Чаду, а 180.000 становника Чада такође је морало да напусти своје домове, кажу званичници УН. (РЕУТЕРС / Финбарр О'Реилли)
Судански предсједник Омар Хассан ал-Басхир (центар) махали својим штапом, обраћајући се публици на митингу у Картуму 14. маја 2008. године. Десетине хиљада суданских грађана окупило се на улицама Картума у среду, викањем националистичких парола и осудило напад побуњеника Дарфура у главном граду, током које је погинуло више од 200 људи. Одео у војну униформу, Башир је предводио гужву у бес. Протестанти су узвикивали пароле против побуњеника и њиховог вође, Халил Ибрахим. (РЕУТЕРС / Мохамед Нурелдин Абдалла)
Избеглица оживљава након тешке ноћи, током које су га нападале оружане мафије, на хуманитарној клиници "Доктори без граница" у Керфију, где су хиљаде Цхадијана расељене. 10. јуна 2008. (РЕУТЕРС / Финбарр О'Реилли)
Превод са енглеског језика са извора: Тхе Бостон Глобе
Legal Technique